Svakog 20. januara se u okviru državnog programa obeležvanja značajnih istorijskih događaja oslobodilačkih ratova Srbije, na Novom groblju u Beogradu obeležavaju godišnjice smrti velikih srpskih vojskovođa 1. Svetskog rata, Vojvode Živojina Mišića, Vojvode Petra Bojovića i Generala Pavla Jurišića – Šturma.
U ceremoniji učestvuju predstavnici Mnstarstva za rad, zapošljavanje boračka i socijalna pitanja, Ministarstva odbrane i vojske Srbije, Priveremenog organa grada Beograda, kao i prestavnici udruženja za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije.
Ovom prilikom, setićemo se generala Pavla Jurišića Šturma čija je životna priča najmanje poznata široj javnosti.
Paul (Jurišić) Šturm, poreklom lužički Srbin, rođen je u Bistrici, nedaleko od Gerlica u Šleziji, od oca Otona Šturma i majke Hermine. Paul Šturm se odlučio za vojnu karijeru, tako da završava Vojnu akademiju u Vroclavu (Šlezija), a potom i Ratnu školu u Nansiju. Kao mladi pruski oficir sa činom vodnika, učestvovao je u Francusko – pruskom ratu 1870-1871. godine. Izbijanjem Srpsko-turskog rata 1876. godine, Paul i njegov brat Eugen, došli su u Beograd i prijavili se u srpsku vojsku kao dobrovoljci.
Paul je po dolasku u Srbiju ime promenio u Pavle, a svom novom prezimenu Jurišić dodao je svoje pravo prezime Šturm. Počevši službu kao komandir čete došao je do najviših vojnih zvanja i istakao se u svim ratovima koje je Srbija vodila od 1876. godine. Od 1908 do 1911. godine bio je ađutant kralja Petra Karađorđevića.
Tokom Prvog Balkanskog rata, kao komandant Prve Drinske divizije, drugog dana Kumanovske bitke, probio je turski front na Zebrnjaku čime je određen ishod rata. U Prvom svetskom ratu, komandovao je Trećom armijom, koja je primila prvi udar austrougarske Pete armije i uspešno usporavala njeno nadiranje. Istom armijom komandovao je i u Kolubarskoj bici, a za vreme povlačenja srpske vojske 1915. godine, uspešno je zadržavao prodor nemačke Jedanaeste armije, na velikomoravskom pravcu. Trećom armijom je komandovao i na Solunskom frontu, do avgusta 1916. godine, kada je zbog velikih gubitaka koju je srpska vojska pod njegovom komandom pretrpela na Kajmakčalanu, upućen u Rusiju, da smiri nemire u Dobrovoljačkom pokretu.
Vratio se u Solun, ali je rat, za njega, bio praktično završen. Postavljen je za kancelara Kraljevskih ordena.
U privatnom životu nije imao previše sreće. Godine 1881. Pavle Jurišić Šturm oženio se Savkom, ćerkom sreskog načelnika Stevana Piroćanca, sestrom Milana Piroćanca. Prilikom ženidbe uzima za slavu Svetog Savu i prelazi u pravoslavlje. Par godina nakon ženidbe doživeo je porodičnu tragediju, maloletni sin i žena mu umiru od tuberkuloze. Posle Savkine smrti, Pavle Jurišić Šturm oženio se Jelenom Milovanović iz Novog Sada. Dece nije imao, sahranjen je u grobnici porodice Milana Piroćanca.
Pavle Jurišić Šturm preminuo je 14. januara 1922. u 17 časova. Nekoliko meseci pre smrti penzionisan je od svojih posleratnih saradnika, što ga je veoma potreslo i dovelo do bolesti. Na dan smrti izuzetno se obradovao kada je kralj Petar, njegov ratni drug i prijatelj, po povratku u Beograd, svratio da ga poseti u njegovom domu u Mišarskoj ulici br. 1. Bio je to njihov poslednji razgovor, a da toga nisu bili svesni. Pavle Jurišić Šturm preminuo je nekoliko časova kasnije.
