Обележено 74 године од ослобођења Београда у 2. Светском рату – полагањем венаца на Спомен - гробљу ослободилаца Београда и Алеји стрељаних родољуба на Новом гробљу


 

У склопу свечаности обележавања 74. годишњице „Београдске операције" (ослобођења Београда у 2. Светском рату), 20.10.2018. године, уз присуство припадника гарде Војске Србије, одржана је церемонија свечаног полагања венаца на Гробљу ослободилаца Београда.

 

Пошту палим херојима, припадницима Народно-ослободилачке војске и јединица Црвене армије прво је одао Генерални секретар Председника Републике Никола Селаковић. Венце су затим положили Министар за рад, запошљавање, борачка и социљална питања Зоран Ђорђевић, Председник Скупштине града Никола Никодијевић, делегације Министарства одбране и Војске Србије, представници Субнора Србије, амбасада Руске Федерације, Азербејџана, Украјине, Белорусије и удружења грађана. Делегације су након тога положиле венце и на Споменик црвеноармејцу и уписале се у спомен-књигу. 

„Београдска операција" је трајала од 11. до 22. октобра 1944. године, када су окупационе снаге протеране до линије одакле артиљеријом нису могле да угрозе Београд. Здружене јединице Народно-ослободилачке војске и Црвене армије нанеле су у овој операцији тежак пораз немачким јединицама и ослободиле Београд. Ослобођењем Београда окончана је  немачка окупација главног града у трајању од 1.287 дана.

 

Спомен - гробље ослободилаца Београда представља засебну архитектонско-урбанистичку целину, које је изграђено је по пројектима архитеката Бранка Бона и Александра Крстића. У дну парковског комплекса спомен-гробља, постављена је скулптура црвеноармејца - рад вајара Антуна Аугустинчића.  На гробљу је сахрањено 2.953 бораца Народно-ослободилачке војске Југославије и 976 бораца Црвене Армије, погинулих током „Београдске операције". Скулптура Партизана на приступном платоу гробља је рад вајара Радета Станковића.

У склопу обележавања 20. октобра, Дана ослобођења Београда у Другом светском рату, представници Града Београда и Градског одбора Субнора-а су полагањем  у Алеји стрељаних родољуба (1941-1944) одали пошту палим родољубима и стрељаним патриотама, који су жртвовали своје животе за слободу престонице.